Јован Јовановић Змај
Јован Јовановић Змај рођен је у Новом Саду 6. децембра (24. новембра) 1833. године. Отац Павле је био адвокат, сенатор и градоначелник Новог Сада што је кућу Змајевих родитеља чинило местом за окупљање уметника и других угледних људи оног времена.
Занимљива анегдота казује да је негде 1840. године, када је Змају било непуних седам година, песник Сима Милутиновић Сарајлија на пропутовању кроз Нови Сад одсео у кући Јовановића и када је хтео да крене, испоставило се да је мали Јован већ заспао. Сима није дозволио да га буде, већ му је пришао, пољубио га и ставивши му руку на главу, рекао: “Дабогда био песник“.
После завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а студирао је још у Прагу и Бечу. После завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и постао службеник у новосадском магистрату. Право, међутим, Змаја никада није интересовало и свима је говорио да је то урадио само да би оцу испунио жељу. Године 1870. Змај је у Пешти завршио и студије медицине. “Медицину учим из љубави и по рачуну и бризи за будућност“, рекао је Змај. Вратио се у Нови Сад где је започео своју лекарску праксу.
Друговање
Занимљиво је да је током студирања права у Бечу Змај друговао са Бранком Радичевићем, Ђуром Даничићем, Светозаром Милетићем и Ђуром Јакшићем, са којим је и становао. Они су веома утицали на Змајев каснији књижевни рад. У јесен 1878. године Змај је лечио свог цимера из студентских дана, песника Ђуру Јакшића. Након Ђурине смрти (16. 11. 1878) Змај је био један од чланова одбора за издавање Ћуриних дела и помагање његовој породици. Тим поводом београдски гимназијалци су организовали 25. јануара 1879. године приредбу у Народном позоришту. Сав приход дат је за издавање Ђуриних дела и његовој породици. На приредби је рецитована песма „Светли гробови“ коју је на молбу гимназијалаца Змај написао за ову прилику. Змај објавњује и песму „Бранкова жеља“ којом покреће акцију преноса костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Ова замисао је била велика културна акција у којој је учествовала и Мина Караџић, ћерка Вука Караџића.
Ђул ( турска реч Gül што значи ружа)
Године 1861. Јован Јовановић Змај се упознаје са сестрином другарицом Ружом Личанин и између њих се тада развија љубав која ће се крунисати браком. У том периоду настаје збирка „Ђулићи“ која је својеврсан дневник топлих, нежних, чистих и снажних емоција. Змај је у својим песмама певао о својим осећањима, расположењима, одушевљењимаа и срећи коју му доноси живот са његовом драгом и њиховом децом. Овај лирски циклус садржи 73 песме.
Змај ради као лекар у Новом Саду и Панчеву. До преокрета у његовом животу долази 1872. године када је умрло четворо њихове деце – Мирко, Тијана, Сава и Југ. Убрзо након њиховог одласка, исцрпљена тугом и болешћу умире и песникова муза и животна љубав, Ружа. Змај је остао са Смиљком која је једина надживела мајку, али не задуго. Не доживевши други рођендан, умире и она. Змај остаје сам. Породична трагедија била му је инспирација за писање друге збирке посвећене породици. „Ђулићи увеоци“ је збирка елегичних песама, горка, дубока, проткана лавином емоција изазваних низом немилосрдних умирања.
ЗМАЈ
Када је напустио посао у магистрату као правник, Змај се посветио књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис „Јавор“ и сатирични лист “Комарац“. Године 1864. покренуо је сатирични лист „Змај“ (реч је о игри речима, пошто је 3. маја по јулијанском календару био дан одржавања Мајске скупштине1848), чији ће назив постати саставни део његовог имена. Поред овог Змај је имао још 398 псеудонима од којих су многи били ликови из његових дела али и називи часописа које је уређивао. Уређивао је још два сатирична листа „Жижу“ и „Стармали“, а од 1880. године до смрти дечији лист „Невен“. Укупно је објављено 433 броја чији је уредник био сам Чика Јова. Као уредник остаће упамћен као зачетник бројних ствари. У „Невену“ је објављен први стрип, прва луткарска представа, први афоризам, прва објављена разгледница на свету. Прву информацију о скијашима, те скијању уопште, први је у Србију донео Ј.Ј. Змај у свом часопису „Невен“ из 1884. године. Поред приложене илустрације он је до танчина описао скије и њихову употребу, начин скијања у Норвешкој и тако постао први учитељ скијања у Србији.
У много чему је Змај био први. Године 1878. Змај се лично преппоручио министру за школског лекара што је овај одмах прихватио. Тако је Ј. Ј. Змај посатао први школски лекар. И то без надокнаде. Што није чудно за Змаја. У Новом Саду 1870. године објавио је оглас у којем се препоручује као практичан лекар и напомиње да „сиротињу, која ме према труду и успеху, или баш никако наградити не може, лечићу са истом готовошћу као и најбогатијег.“
Никола Тесла
Године 1892. Никола Тесла је посетио Београд и том приликом је уприличен свечани пријем у његову част. Током вечери и Ј. Ј. Змај је поздравио драгог госта и рецитовао песму коју је за ту прилику и у част Теслину написао под насловом „Поздрав Николи Тесли при доласку му у Београд“. Када је Змај завршио читање, што је уједно био једини пут за Змаја да јавно чита своје песме, Тесла, искрено дирнут овим чином, пришао је песнику, пољубио му руку и рекао да кад му је било најтеже у Америци он је читао Змајеву поезију. Обећао је да ће превести Змајеве песме на енглески језик и објавити их у Америци. Тесла је испунио обећање и тако је Змај постао наш први песник чије су песме објављене у Америци.
Чика Јова српској деци
Поред песништва и медицине, Змај је целог свог живота активно помагао културне институције српског народа. Учествовао је у оснивању Српске књижевне задруге и Српског народног позоришта у Новом Саду у чијем је раду активно учествовао све до смрти. Све су ово разлози зашто се овом изузетном представнику романтизма у част одржавају од 1958. године Змајеве дечије игре у Новом Саду и Невенов фестивал деце песника. У његову част је и Сремска Каменица променила име у Змајева Каменица након 1904. године када је у њој умро. Не постоји град у Србији који нема Змај Јовину улицу. У Србији 35 школа носи са поносом његово име. Од најранијег детињства се сусрећемо са његовим песмама, сваке године их читамо у школи. Многе његове песме су пронашле пут до народа и многе су добиле музичку пратњу. Песма „Тихо ноћи“ је отпевана од стране 40 различитих извођача. Змајеву програмску песму, која се налази у читанкама петака, „Песмо моја“ отпевао је Здравко Чолић и она се сврстава у његове ванвременске хитове.
Јован Јовановић Змај нас је задужио целокупним својим радом, на нама је да дуг вратимо чинећи добро.